– Poštovani dušebrižnici „našega dragoga kaja”! Vaša svekolika briga za kaj, ganula me do suza. Nadam se i sve ostale kajkavce koji su čitali članak objavljen u Večernjem listu.Pa, tko ne bi pustio suzu slušajući vas, čija politička patetičnost nema granica kada je u pitanju „kaj”? Čitava zagorska i hrvatska politička, društvena i kulturna javnost digla se na noge kad su saznali da će Belina i Babić, ta dva „apostola”, politički i na svaki drugi način predstavljati „sve kajkavce” na svim zemljopisnim dužinama i širinama Ali, ah, opet taj ali. Ljudi se pitaju, kak buju Belina i Babić na kup deli sve kajkavce, kad nisu mogli okupiti ni sve Zagorce? Svi su Zagorci dali petama vjetra, tak da je Belina ostal sam samcat, a kaj je još najgore,odrekel se je Zagoraca koji su zmislili kaj. O témpora! O mores!
Trgali bedževe
S druge pak strane, Babić i njegova politička družina, još dok su bili članovi Zagorske stranke, trgali su bedževe na kojima je pisalo Zagorska stranka, srameći se da su Zagorci, i to kad je Milanović bil u Zaboku. Ljudi koji su ih gledali, pitali su se: „Pa kaj je ovima došlo? Kaj su se norih gljiva najeli?”
Belina i Babić su zgruntali, da ak’ se buju i dalje predstavljali kak Zagorci, prije svega politički, od toga nema kruha, pa su se „uhvatili” kaja. Taj politički dvojac nije važno da li s kormilarom ili bez njega, postali su „internacionalisti”, odabravši kaj u kojem vide svoje vlastito „spasenje”.
Politička vjetrometina
Dotična gospoda očito su zaboravili da su Zagorci stvorili kaj, i po ne znam koji puta ostavljeni su na političkoj vjetrometini od istih onih koji su se do jučer u njih kleli. No, Zagorke i Zagorci, možete biti mirni i spokojni! Zagorska stranka nikada se neće odreći svoje, prije svega zagorske a isto tako i kajkavske politike – napisao je u svom otvorenom pismu predsjednik Zagorske stranke Miljenko Jerneić.
